Zašto je važna fizička aktivnost?
Menopauza je prirodan događaj u životu svake žene, koji dovodi do raznih bioloških, psiholoških i društvenih promena koje mogu negativno uticati na zdravlje i dobrobit i povećati rizik od nekih zdravstvenih stanja. Međutim, usvajanje zdravog načina života može pomoći u regulisanju promena koje donosi menopauza i može poboljšati kvalitet života i zdravije starenje.
Žene srednjih godina čine populaciju koja zahteva pažnju zdravstvenih sistema i zdravstvene politike. Žene koje doživljavaju ili su prošle kroz menopauzu pokazuju povećano interesovanje za svoje zdravlje i dobrobit i posebno obraćaju pažnju na brigu o sebi i promeni načina života u cilju unapređenja kvaliteta života. Za mnoge žene, perimenopauza i postmenopauza nisu nužno period tegoba i bolesti; za druge, simptomi menopauze su veoma uznemirujući i utiču na kvalitet života. Ovo je posebno tačno kod onih koje imaju i druge faktore rizika kao što su gojaznost ili kardiometabolički rizik. Pored toga, žene mogu biti zabrinute zbog trajnih zdravstvenih rizika.
Vežbanje u perimenopauzi i postmenopauzi, put ka zdravlju
Redovno vežbanje je neophodno za žene srednjih godina kako bi održale dobro fizičko zdravlje. Vežbanje poboljšava psihičko i opšte mentalno zdravlje kao i društveno funkcionisanje. Štaviše, povećava kondiciju i smanjuje rizik od hroničnih bolesti povezanih sa starenjem i načinom života, kao što su gojaznost, kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, osteoporoza i određene vrste raka. Vežbanje dovodi do višestrukih prednosti za kvalitet života žena, više od samog regulisanja simptoma menopauze. Ove prednosti uključuju poboljšanje funkcionalnog kapaciteta, kardiovaskularnog zdravlja, imuniteta i metaboličkog zdravlja, održavanja zdrave telesne težine, gustine kostiju, mentalne i emocionalne dobrobiti, seksualnog funkcionisanja, međuljudske povezanosti, kvaliteta sna i kognitivnog funkcionisanja. U prvom Svetskom izveštaju o zdravlju i starenju Svetske zdravstvene organizacije iz 2015, fizička aktivnost je opisana kao ključni faktor koje utiče na zdravo starenje, naglašavajući vežbanje tokom života.
Zašto je ženama tako teško da vode zdrav, aktivan način života?
Ženama je teško da uključe redovno vežbanje u svoj životni stil iz različitih razloga, među kojima se ističu izmišljene ili stvarne prepreke. Neke od ovih prepreka su specifične za žene srednjih godina, dok druge važe uopšteno za žene kao i za stariju populaciju. Na primer, prijavljeno je da žene u periodu oko menopauze imaju više prepreka da idu na vežbe nego žene mlađe ili starije od njih. Kako se pokazalo, najvažnije je ukloniti prepreke koje sprečavaju vežbanje i naglasiti koristi koje ono donosi ali je teško doći do te promene koja je ključna.
Među svim ovim preprekama, žene često prijavljuju nedostatak vremena. Njihov životni stil sa više zadataka i uloga, zajedno sa teretom obaveza na poslu, porodici, domaćinstvu i brizi oko bližnjih, ostavlja im ograničeno slobodno vreme. Rezultat je da njihova namera da se bave fizičkom aktivnošću ne pređe u akciju u naredna tri sata u realnom vremenskom kontekstu tako da samo u 13% slučajeva dolazi do akcije, što je znatno niže nego u drugim starosnim grupama stanovništva. Međutim, srednje godine takođe predstavljaju fazu kada žene mogu po prvi put naći vremena za sebe, uprkos tome što su „veoma zauzete“.
Prethodna istraživanja žena u peri- i postmenopauzi takođe su pokazala da na njihov način života i promene ponašanja mogu uticati sociodemografski, medicinski i psihosocijalni faktori. Opterećenje koje donose simptomi menopauze i sveukupno fizičko i mentalno blagostanje takođe utiču na vrstu i količinu fizičkog vežbanja koje će žene preduzeti. Pored toga, primećujemo da žene na koje su u većoj meri negativno uticale promene u srednjim godinama, imaju nezdrave stilove života (npr. fizička neaktivnost, nezdrava ishrana, povećanje telesne težine, pušenje, unos alkohola) i održavaju duže te navike. Štaviše, motivacija se može promeniti od regulisanja simptoma pa sve do uživanja i dobrobiti, uključujući revitalizaciju, lični napor i starenje kojim samostalno upravljaju.
Redovna fizička aktivnost, uključujući vežbe snage, aerobni trening, vežbe istezanja i relaksacije, donose dobrobiti, sprečavaju osteoporozu tako što održavaju tkivo hrskavice i kosti jačim, smanjujući rizik od hroničnih bolesti i pomažu u održavanju pravilne telesne težine i sprečavaju njeno postepeno povećanje.
Naučni savetodavni komitet Kraljevskog koledža akušera i ginekologa objavio je 2018. godine informacije da promene u načinu života kao što su redovne aerobne vežbe, na primer, trčanje i plivanje ili vežbe niskog intenziteta, kao što je joga, kao i smanjenje unosa kofeina i alkohola takođe mogu pomoći u smanjenju valunga. Dokazano je da programi treninga snage smanjuju učestalost umerenih i jakih valunga kod žena u postmenopauzi i mogu biti efikasna i sigurna opcija za ublažavanje vazomotornih simptoma. Druga studija sugeriše da više vežbanja ublažava prirodno smanjenje ukupne mineralne gustine kostiju kod žena u postmenopauzi koje je povezano sa starenjem.
Fizička aktivnost, posebno ples, može da bude efikasan metod u poboljšanju zdravlja, fizičke funkcije i fizičke spremnosti žena u postmenopauzi. Sistematski pregled i meta-analiza objavljena 2018. preporučili su jogu za žene u menopauzi. Na osnovu analize, joga poboljšava sve simptome menopauze u poređenju sa stanjem bez bilo kakvog vežbanja, i čini se da je barem jednako efikasna kao i drugi oblici vežbanja. Pošto mnoge žene u menopauzi zahtevaju komplementarne terapije pored ili umesto HT, joga se može preporučiti kao pomoćna intervencija za žene u menopauzi.
Izvori:
High Physical Activity Level May Reduce Menopausal Symptoms,
Exercise for peri- and postmenopausal women
Sve informacije i svi sadržaji navedeni na website Mpauza namenjeni su isključivo za opšte informativne i edukativne svrhe i ne treba da se koriste kao zamena za medicinske savete, dijagnozu, terapije ili lečenje. Uvek tražite savet i poštujte preporuke svog lekara o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili lečenjem.
