Važnost razumevanja menopauze (SZO)

izvor Svetska zdravstvena organizacija 16.10.2024.

Ključne činjenice

Menopauza je tačka u smenjivanju životnih faza kod žena koja označava kraj njihovih reproduktivnih godina. Nakon menopauze, žena ne može zatrudneti, osim u retkim slučajevima kada se koriste specijalizovani tretmani za neplodnost.
Većina žena doživljava menopauzu između 45 i 55 godina kao prirodni deo biološkog procesa starenja. Menopauza takođe može biti posledica hirurških ili medicinskih zahvata.
Menopauza je uzrokovana gubitkom folikularne funkcije jajnika i padom nivoa estrogena u cirkulaciji u krvi.
Prelazak u menopauzu može biti postepen, obično počinje promenama u menstrualnom ciklusu. Perimenopauza se odnosi na period od kada se ovi znaci prvi put primećuju i završava se godinu dana nakon poslednje menstruacije.
Perimenopauza može trajati nekoliko godina i može uticati na fizičko, emocionalno, mentalno i socijalno blagostanje.
Različite nehormonske i hormonske intervencije mogu pomoći u ublažavanju simptoma perimenopauze

Za većinu žena, menopauza je obeležena krajem mesečne menstruacije (poznate i kao menstrualni period ili „period“) zbog gubitka folikularne funkcije jajnika. To znači da jajnici prestaju da oslobađaju jaja za oplodnju. Redovnost i dužina menstrualnog ciklusa varira u toku reproduktivnog životnog veka žene, ali doba u kojem se javlja prirodna menopauza je generalno između 45 i 55 godina za žene širom sveta. Smatra se da je prirodna menopauza nastupila nakon 12 uzastopnih meseci bez menstruacije za koju ne postoji drugi očigledan fiziološki ili patološki uzrok ili klinička intervencija. Neke žene doživljavaju menopauzu ranije (pre 40-te godine). Ova prevremena menopauza može nastupiti zbog određenih hromozomskih abnormalnosti, autoimunih poremećaja ili drugih nepoznatih uzroka. Nije moguće predvideti kada će pojedina žena doživeti menopauzu, iako postoje veze između godina kada dolazi do ulaska u menopauzu i određenih demografskih, zdravstvenih i genetskih faktora.

Menopauza takođe može biti izazvana kao posledica hirurških procedura koje uključuju uklanjanje oba jajnika ili medicinskih intervencija koje dovode do prestanka funkcije jajnika (na primer, radioterapija ili hemoterapija). Mnoge žene su već izgubile menstruaciju pre menopauze, na primer one koje su imale određene hirurške zahvate (histerektomija ili hirurško uklanjanje sluzokože materice), kao i one koje koriste određene hormonske kontraceptive i druge lekove koji izazivaju neredovne menstruacije ili izostanke menstruacije. One i dalje mogu doživeti druge promene vezane za period menopauze.

Promene povezane sa menopauzom

Hormonske promene povezane sa menopauzom mogu uticati na fizičko,emocionalno,mentalno I socijalno blagostanje.Simptomi koji se javljaju tokom i nakon prelaska u menopauzu značajno se razlikuju od osobe do osobe.Neke imaju malo simptoma ako ih uopšte ima.Za druge ,simptomi mogu biti ozbiljni I mogu uticati na svakodnevne aktivnosti I kvalitet života.Neke žene mogu imati simptome u periodu od više godina.

Simptomi povezani sa menopauzom uključuju:

talase vrućine i noćno znojenje- talasi vrućine se odnose na iznenadni osećaj toplote u licu,vratu i grudima,često praćen crvenilom kože,znojenjem, lupanjem srca I akutnim osećajem fizičke nelagodnosti koji može trajati nekoliko minuta;

promene pravilnosti u toku menstrualnog ciklusa koje kulminiraju prestankom mentruacije

suvoća vagine,bol tokom seksualnog odnosa i inkontinencija

poteškoće sa spavanjem/nesanica;i

promene raspoloženja,depresija i anksioznost.

Važnost razumevanja menopauze

Ključno je videti menopauzu kao samo jednu tačku u smeni životnih faza . Zdravstveni status žene koja ulazi u period perimenopauze u velikoj meri će biti određen njenom prethodnom zdravstvenom i reproduktivnom istorijom, načinom života i faktorima životne sredine. Simptomi perimenopauze i postmenopauze mogu da ometaju lični i profesionalni život, a promene povezane sa menopauzom će uticati na zdravlje žene kako ona prelazi iz faze u fazu. Stoga, nega u perimenopauzi igra važnu ulogu u promociji zdravog starenja i kvaliteta života.

Menopauza može biti važna tranzicija sa socijalne, ali i biološke perspektive. Gledano iz društvenog konteksta , žensko iskustvo menopauze može biti pod uticajem rodnih normi, porodičnih i sociokulturnih faktora, uključujući i način na koji se razvojne faze u životu žena smenjuju I kako se prelaz u menopauzu posmatra u njenoj kulturi.

Globalna populacija žena u postmenopauzi raste. Godine 2021. žene starije od 50 godina činile su 26% svih žena i devojaka na svetu dok je 10 godina ranije taj procenat bio 22% (1). Pored toga, žene žive duže. Globalno gledano, žena stara 60 godina u 2019. mogla bi očekivati da će u proseku živeti još 21 godinu (2).

Prelaz u menopauzu predstavlja i važnu priliku za ponovnu procenu nečijeg zdravlja, načina života i ciljeva.

Izazovi javnog zdravlja u vezi sa menopauzom

Ženama u perimenopauzi je potreban pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i zajednicama i sistemima koji ih mogu podržati. Nažalost, i svest i pristup informacijama i uslugama u vezi sa menopauzom predstavljaju značajan izazov u većini zemalja. O menopauzi se često ne govori u porodicama, zajednicama, na radnim mestima ili u zdravstvenim ustanovama.

Žene možda ne znaju da su simptomi koje doživljavaju povezani sa menopauzom, ili da postoje opcije savetovanja i lečenja koje mogu pomoći u ublažavanju nelagodnosti. One koje imaju simptome menopauze zbog kojih se osećaju neugodno ili posramljeno mogu da skrenu pažnju na svoja iskustva I da zatraže podršku.

Zdravstveni radnici nisu dovoljno obučeni da prepoznaju simptome perimenopauze i postmenopauze i da savetuju pacijente o opcijama lečenja koje pomažu da ostanu zdravi nakon prelaska u menopauzu. Menopauza u ovom ternutku dobija ograničenu pažnju u nastavnim planovima i programima za mnoge zdravstvene radnike.

Seksualno blagostanje žena u menopauzi se zanemaruje u mnogim zemljama. To znači da uobičajeni ginekološki efekti menopauze, uključujući suvoću vagine i bol tokom odnosa, mogu ostati nerešeni. Slično, starije žene možda ne smatraju da su izložene riziku od polno prenosivih infekcija, uključujući HIV (3), ili ih lekari možda neće savetovati da praktikuju sigurniji seks ili da se testiraju.

Mnoge vlade nemaju zdravstvenu politiku i finansiranje za uključivanje usluga dijagnoze, savetovanja i lečenja u vezi sa menopauzom kao deo svojih rutinski dostupnih usluga. Usluge vezane za menopauzu predstavljaju poseban izazov u okruženjima gde često postoje drugi hitni i konkurentni prioriteti za finansiranje zdravstva.

Odgovor SZO

SZO smatra da socijalna, psihološka i fizička zdravstvena podrška tokom prelaza u menopauzu i nakon menopauze treba da bude sastavni deo zdravstvene zaštite. SZO je posvećena povećanju razumevanja menopauze putem:

podizanja svesti o menopauzi i njenom uticaju na žene na individualnom i društvenom nivou, kao i uticaju na zdravstveni i socioekonomski razvoj zemalja;

zalaganja za uključivanje dijagnoze, lečenja i savetovanja u vezi sa lečenjem simptoma menopauze kao deo opšte zdravstvene pokrivenosti;

promovisanja uključivanja obuke o menopauzi i opcijama lečenja u nastavne planove i programe za zdravstvene radnike pre stupanja u službu; i

naglašavanja aktivnog pristupa zdravlju i blagostanju (uključujući seksualno zdravlje i dobrobit), osiguravajući da žene imaju pristup odgovarajućim zdravstvenim informacijama i uslugama za promovisanje zdravog načina starenja i visokog kvaliteta života pre, tokom i nakon menopauze .

Napomene

1) Dok se većina ličnih iskustava sa menopauzom odnosi na cisrodne žene (koje su rođene kao žene i identifikuju se kao žene), transrodni muškarci i neki ljudi koji se ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene takođe doživljavaju menopauzu.

Ovaj informativni list se odnosi na „žene“ u skladu sa dostupnim podacima, koji rutinski ne identifikuju rodni identitet. Postoji mali broj lako dostupnih podataka o trans i polno različitim iskustvima menopauze. Trans i polno različiti ljudi imaju jedinstvene zdravstvene potrebe vezane za uzrast koje kliničari treba da uzmu u obzir, uključujući upućivanje na specijalističke službe kada je to potrebno.

2) Iako menopauza nije bolest, ovaj informativni list se odnosi na perimenopauzalna i postmenopauzalna iskustva žena koja se uzimaju kao simptomi koji dovode do nivoa nelagodnosti koji utiče na njihov kvalitet života.

Izvori:

1. Ujedinjene nacije, Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja. (2021) World Prospects 2021. LINK

2. Ujedinjene nacije, Odeljenje za ekonomske i socijalne poslove, Odsek za stanovništvo (2019). Starenje svetskog stanovništva 2019: Najvažnije

(ST/ESA/SER.A/430). LINK

3. UNAIDS. Izveštaj o jazu 2014: Ljudi stari 50 godina i više. Ženeva, Švajcarska. (2014). UNAIDS. LINK

Sve informacije i svi sadržaji navedeni na website Mpauza namenjeni su isključivo za opšte informativne i edukativne svrhe i ne treba da se koriste kao zamena za medicinske savete, dijagnozu, terapije ili lečenje. Uvek tražite savet i poštujte preporuke svog lekara o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili lečenjem.