Tokom perioda prelaska u menopauzu žene obično doživljavaju znakove i simptome koje su povezane sa menopauzom. Valunzi su najprepoznatljiviji simptom koji žene najčešće prijavljuju kao uznemirujući. Drugi uobičajeni simptomi i promene uključuju suvoću vagine, poremećaje sna i promene raspoloženja. Većina simptoma menopauze će se poboljšati nakon menopauze, čak i bez lečenja ili intervencije. Mnogi faktori utiču na to koliko tegoba izazivaju ovi simptomi, a žene moraju same da odluče da li su simptomi dovoljno uznemirujući da bi zatražile lečenje.
Prelazak u menopauzu izgleda drugačije za svaku ženu, i rezultat je velika razlika u načinu na koji se rešavaju tegobe izazvane simptomima menopauze. Neke će otkriti da su promene u načinu života dovoljne da se simptomi održe na podnošljivom nivou, dok druge pronalaze olakšanje uz pomoć lekova koji se izdaju bez recepta. Nekim ženama će biti potrebne opcije na recept za ublažavanje simptoma dok će nekima odgovarati kombinacija metoda.
Kako žene ulaze u period prelaska u menopauzu, potrebno je da redovno posećuju lekara jer to omogućava da se lakše nose sa simptomima koji se pojavljuju. Kliničar sa ekspertizom u ublažavanju simptoma menopauze, kao što je sertifikovani praktičar društva za menopauzu (MSCP), može ponuditi posebnu negu ženama sa problematičnim simptomima ili specifičnim zdravstvenim rizicima. Spisak MSCP-ova koji se može pretraživati može se naći na veb stranici Društva za menopauzu.
Promene u menstrualnom ciklusu
Receptori estrogena su široko rasprostranjeni u mozgu, uključujući i regije koje regulišu raspoloženje. Simptomi raspoloženja mogu biti povezani sa velikim promenama nivoa estrogena tokom perimenopauze, ali tačan mehanizam nije poznat. Neke žene takođe doživljavaju promene u načinu života (kao što je stepen fizičkog vežbanja ili navike u ishrani), seksualnosti i drugim aspektima svog života koji utiču na raspoloženje. Prisustvo stresnih životnih okolnosti ili događaja može igrati ulogu, kao i prisustvo i ozbiljnost simptoma menopauze kao što su valunzi i promene kvaliteta sna.
Nepravilno krvarenje iz materice
Ono što se smatra normalnim menstrualnim ciklusom uveliko varira od žene do žene. Ipak, u godinama koje se približavaju perimenopauzi, kod većine žena obrazac menstrualnog ciklusa je prilično čvrst, tako da se bilo kakve promene mogu lako primetiti. Da bi se utvrdilo da li su ove promene zabrinjavajuće, važno je da se žena konsultuje sa lekarom. Ne zaboravite da vam može biti od koristi upotreba aplikacije ili pametnog telefona za ovaj kalendar.
Nemojte da pretpostavljate da je bilo koje nepravilno krvarenje samo deo normalne menopauze. U većini slučajeva, to je tačno, ali nepravilno krvarenje takođe može biti znak nekog drugog zdravstvenog stanja ili čak raka. U slučajevima kao što je rak, što se ranije identifikuju I dijagnostikuju simptomi, veća je verovatnoća uspešnog lečenja. Drugi mogući uzroci nepravilnog krvarenja mogu biti fibroidi, infekcije, disfunkcija štitne žlezde i upotreba određenih lekova ili biljnih proizvoda. Jako ili nepravilno krvarenje, čak i kada nije povezano sa rakom, može negativno uticati na kvalitet života.
Pad plodnosti
Kako žene stare, sposobnost da zatrudne (plodnost) opada. U stvari, pre nego što bilo kakvi znaci prelaska u menopauzu postanu očigledni, već se dogodio veliki pad plodnosti. Istraživanja su pokazala da se pad plodnosti naglo ubrzava posle 35. godine.
Iako postoji mnogo tretmana za poboljšanje nivoa plodnosti za žene srednjih godina, ove opcije su često skupe, uključuju određene rizike i mogućnost da neće biti uspešne. Pored toga, kako žene stare, njihove trudnoće uključuju više rizika nego trudnoća kod mlađih žena. Ovi rizici uključuju veće stope spontanih pobačaja i genetskih poremećaja kod beba, kao i povećan rizik od gestacionog dijabetesa, gestacijske hipertenzije, mrtvorođenosti i potrebe za porođajem carskim rezom. Bilo kojoj ženi koja je zainteresovana za rađanje u svojim kasnim 30-im godinama i kasnije, savetuje se da se konsultuje sa specijalistom za žensko zdravlje kako bi se ublažili rizici i kako bi se oni izbegli. Taj specijalista takođe može pomoći u proceni plodnosti i ponuditi alternativne opcije za rađanje dece ako je plodnost ograničena.
Valunzi i noćno znojenje
Valunzi i noćno znojenje, klinički poznati kao vazomotorni simptomi, su simptomi koje žene najčešće prijavljuju kod prelaska u menopauzu. Jedno istraživanje u SAD rađeno na velikom uzorku otkrilo je da do 80% žena iskusi ove simptome u nekom trenutku tokom prelaska u menopauzu. Valunge karakteriše iznenadni, intenzivan osećaj toplote u gornjem delu tela – posebno na licu, vratu i grudima. Svaka epizoda vrućine obično traje između 1 i 5 minuta i može biti praćena znojenjem, jezom i anksioznošću. Neke žene mogu istovremeno osetiti ubrzan rad srca. Noćno znojenje su valunzi koji se javljaju tokom spavanja. Može se javiti i jeza što dovodi do drhtavice. To su sve poremećaji u sposobnosti tela da reguliše temperaturu.
Valunzi mogu varirati od blagih i podnošljivih do teških i iscrpljujućih. Blagi valunzi mogu se doživeti kao osećaj toplote bez znojenja. Kod jakih valunga žena mora da prestane sa aktivnostima zbog osećaja toplote i znojenja. Slično njihovoj težini i samo trajanje valunga takođe može varirati. Neke žene doživljavaju valunge tokom nekoliko godina, dok ih druge mogu imati decenijama.
Genitourinarni sindrom menopauze
Genitourinarni sindrom menopauze (GSM) se definiše kao skup znakova i simptoma povezanih sa nedostatkom estrogena koji mogu uključiti promene na usnama vagine (labija), promene vaginalnog otvora i vagine, klitorisa, bešike i kratke cevi kroz koju se urin eliminiše iz tela (uretra). Sindrom uključuje genitalne simptome suvoće, iritacije i peckanja; seksualni simptomi kao što je bol kod vaginalne penetracije; i urinarni simptomi. Ovi simptomi mogu varirati od blagih do iscrpljujućih.
Genitourinarni simptomi (GSM) mogu biti ozbiljniji kod žena koje prolaze kroz menopauzu kao rezultat hirurške menopauze ili zbog hemoterapije za lečenje raka. Oni takođe mogu biti ozbiljniji za žene koje uzimaju inhibitore aromataze za prevenciju ili lečenje raka dojke. Za razliku od vazomotornih simptoma, koji se generalno poboljšavaju tokom vremena, GSM se često pogoršava tokom vremena provedenog bez lečenja. Na sreću, postoji mnogo efikasnih opcija lečenja, uključujući terapije bez recepta i terapije na recept.
Seksualni simptomi
Suvoća i stanjivanje vagine koje prati pad estrogena u periodu prelaska u menopauzu je najčešći uzrok bolnog seksa u srednjim godinama i kasnije. Manje estrogena znači manje vaginalnog podmazivanja i manje rastegljivosti vagine. Vagina se takođe može skratiti i postati čvršća na otvoru. Kod nekih žena, ovo može dovesti do osećaja zategnutosti vagine tokom seksa kao i osećaja bola i peckanja. Takođe može doći do upale i iritacije što povećava nelagodnost, a ponekad dovodi i do cepanja i krvarenja tkiva pri bilo kakvom prodiranju u vaginu. Bol se može intenzivirati do tačke u kojoj seksualna aktivnost više nije ugodna ili poželjna, ili čak nije moguća.
Urinarni simptomi
Estrogen pomaže u zaštiti zdravlja bešike i uretre. Sa menopauzom, mogu se razviti brojni urinarni simptomi, uključujući osećaj pečenja ili bola pri mokrenju, povećanu učestalost ili hitnost mokrenja i povećan rizik od infekcija urinarnog trakta.
Žene mogu osetiti urgentnu potrebu sa ili bez epizoda curenja urina (urinarna inkontinencija) sa povećanom učestalošću mokrenja tokom dana. Uz to, žene se mogu probuditi dva ili više puta tokom noći da uriniraju – simptom poznat kao nokturija.
Izvor: menopause.org
Sve informacije i svi sadržaji navedeni na website Mpauza namenjeni su isključivo za opšte informativne i edukativne svrhe i ne treba da se koriste kao zamena za medicinske savete, dijagnozu, terapije ili lečenje. Uvek tražite savet i poštujte preporuke svog lekara o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili lečenjem.
