Hormoni i njihov uticaj na zdravlje žena
Pitali smo našeg saradnika, ginekologa Aleksandra Ćetkovića, da nam pomogne u razumevanju hormona i njihov uticaj na zdravlja žena posebno u periodu perimenopauze i menopauze.
Možete li ukratko da objasnite ulogu estrogena, progesterona i testosterona u telu žene?
Estrogeni predstavljaju grupu hormona koji imaju značajnu ulogu u normalnom seksualnom i reproduktivnom razvoju žena. Glavni izvor sinteze estrogena su jajnici iako i nadbubrežne žlezde, masno tkivo takođe stvara manje količline estrogena.
Pored regulacije menstrualnog ciklusa, estrogeni utiču na normalan razvoj i funkciju reproduktivnih organa, urinarnog sistema, srca, krvnih sudova, kostiju, dojki, kože, sluzokože, mišića male karlice i mozga.
Razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika kao što su pubična i pazušna maljavost rezultat su delovanja estrogena.
Estrogeni utiču na funkciju mišićnoskeletnog, kardiovaskularnog sistema i mozga.
Progesteron je hormon koji ima značajnu ulogu u reprodukciji.
Glavna funkcija progesterona je da izvrši pripremu sluzokože materice za implantaciju oplođene jajne ćelije. Ukoliko do trudnoće ne dođe, sluzokoža materice biva eliminisana tokom menstrualnog ciklusa.
U slučaju da dođe do oplođenja jajne ćelije, progesteron ima ulogu u održavanju trudnoće i njegov nivo raste. Progesteron u trudnoći priprema i dojke za dojenje.
Pored uloge u trudnoći progesteron utiče i na raspoloženje i podržava normalnu funkciju štitaste žlezde.
Smatra se da progesteron doprinosi održavanju masnog tkiva, stimuliše porast telesne težine i apetit, utiče na funkciju centralnog nervnog sistema i bubrega, reguliše ponašanje, značajan je za koštani sistem, reguliše imunitet i utiče na kardiovaskularni aparat.
Testosteron kod žena ima pozitivan uticaj na seksualnu funkciju, kardiovaskularni i mišićnoskeletni sistem, na nivou mozga ispoljava neuroprotektivna i antiinflamatorna dejstva.
Kako ovi hormoni međusobno deluju i zašto je njihov balans važan za opšte zdravlje?
Usklađeno delovanje između polnih hormona, kod žena pre svega estrogena i progesterona, neophodno je za održavanje optimalne funkcije reproduktivnog ali i drugih bitnih organskih sistema. U nekim organima delovanja estrogena i progesterona se dopunjuju, dok u drugim imaju suprotna dejstva. Narušavanje ove ravnoteže može dovesti do pojave različitih poremećaja, od onih manje značajnih do maligniteta.
Posmatrano sa aspekta delovanja ovih hormona na tkiva i ćelije, estrogen dovodi do proliferacije (povećanja broja) ćelija što je neophodno za rast. Sa druge strane nekontrolisano povećanje broja ćelija može dovesti do pojave genetskih grešaka i nastanka maligniteta.
Nasuprot estrogenima, progesteron utiče na sazrevanje ćelija blokirajući dalji porast njihovog broja.
Delovanje ova dva hormona može se analizirati i na konkretnim organima.
Na nivou sluzokože materice porast vrednosti estrogena u prvoj fazi menstrualnog ciklusa dovodi do njenog rasta. Progesteron u drugoj fazi ciklusa zaustavlja dalji rast i sluzokožu transformiše pripremajući je za implantaciju eventualno oplođene jajne ćelije.
U dojkama estrogen stimuliše povećanje broja ćelija, a progestron zaustavlja ovaj process i utiče na njihovo sazrevanje.
U kostima estrogen zaustavlja razgradnju koštanog tkiva, a progsteron stimuliše stvaranje novog.
U kardiovaskularnom sistemu oba ova hormona deluju pozitivno na krvne sudove, poboljšavajući cirkulaciju.
U mozgu estrogen podstiče aktivaciju, dok progesteron doprinosi smirivanju. Progesteron ima pozitivan efekat na spavanje.
Koji je najpouzdaniji metod za testiranje nivoa hormona – krv, pljuvačka ili urin?
Najpouzdaniji uzorak za testiranje hormona je krv.
U koje vreme tokom menstrualnog ciklusa treba meriti nivo hormona za najtačnije rezultate?
Kod žena čiji ciklus traje 28 dana najbolje vreme za određivanje estradiola, FSH i LH je 3. dan ciklusa.
Progesteron bi trebalo odrediti između 19. i 22. dana ciklusa kada su mu vrednosti najviše.
Testosteron se može odrediti bilo kog dana ciklusa, bitno je da pored ukupnog odredite i slobodan testosterone. Analizu testosterona najbolje je raditi ujutru kada su mu vrednosti najviše.
Perimenopauza (neregularni ciklusi) – ovde se hormone obično meri prema simptomima, a ne striktno prema “danu ciklusa”. Najčešće se određuju FSH, LH, estradiol i progesteron bilo kog dana – jer upravo neregularnost pokazuje prelazak ka menopauzi.
Postmenopauza (posle prestanka menstruacije, 12 meseci i više) – tada nema “pravog ciklusa”, pa se hormoni mere nezavisno od dana. Najčešće se proverava FSH (obično povišen), estradiol (snižen), a po potrebi i testosteron, SHBG, DHEA-S, kortizol ili hormoni štitne žlezde – zavisno od tegoba.
Ako žena nema ciklus, vreme vađenja hormona nije vezano za određeni dan, već se analize rade u bilo kom trenutku, uz naglasak da tumačenje mora raditi ginekolog ili endokrinolog.
Možete li da navedete idealne opsege estrogena, progesterona i testosterona u testovima krvi za žene u menopauzi?
Normalne vrednosti estradiola u reprodultivnom period su 30-400 pg /ml, a testosterona od 15-70 ng/dl. U menopauzi vrednosti estradiola su između 0-30 pg/ml, dok su vrednosti testosterone ispod 15 ng/dl.
Normalne vrednosti progesterona u prvih 14 dana ciklusa su manje od 1 nanograma/ml, a od 15. do 28. dana se kreću od 2-25 nanograma/ml (izvor: WebMD)
Nevedene vrednosti mogu odstupati u manjoj meri zavisno od laboratorije u kojoj se testiranje radi.
Koliko često žene treba da prate nivo hormona, posebno tokom životnih tranzicija kao što je menopauza?
Određivanje nivoa hormona (estradiol, FSH, LH, testosterone, AMH, inhibin A i B) ne smatra se potrebnim radi dijagnostikovanja menopauze, za postavljanje dijagnoze treba se pre svega oslanjati na simptome.
Hormonsko testiranje ima smisla kod žena sa prevremenom menopauzom (pre 40, odnosno između 40-45. godine). Određivanje FSH se radi dva puta u razmaku od 4-6 nedelja. Povišene vrednosti ukazuju na menopauzu.
Koji su uobičajeni simptomi niskog ili visokog nivoa estrogena, progesterona ili testosterona?
Nizak nivo estrogena praćen je simptomima kao što su suvoća kože i vagine, preznojavanje, smanjen libido, neuredni ciklusi, glavobolja, iritiabilnost.
Povišene vrednosti estrogena udružene su sa promenama raspoloženja, povećanje masnog tkiva, povećanim rizikom od nastanka karcinoma.
Povećane vrednosti progesterona (izuzev u trudnoći) udružene su sa simptomima kao što su zamor, osećaj nadutosti, osetljivost dojki, anaksioznost ili depresija.
Snižene vrednosti progesterone ispoljavaju se neurednimn ciklusima, nemogućnošću začeća, promenama raspoloženja.
Povećani nivoi testosterona manifestuju se aknama, izmenjenim glasom, pojačanom maljavošću, neurednim ciklusima, uvećanom mišićnom masom.
Snižene vrednosti testosterona ispoljavaju se umorom, sniženim libidom, poremećajem sna, promenama u raspoloženju.
Mogu li faktori načina života kao što su ishrana, vežbanje i stres da utiču na nivo hormona? Ako da, kako?
Fizička aktivnost utiče na nivo polnih hormona kod žena bez obzira na to da li su ušle u menopauzu ili ne.
Iako je fizička aktivnost opšteprihvaćena kao faktor koji poboljšava zdravlje žena u menopauzi, njen uticaj na nivoe hormona nije jednoznačan.
Neke studije sugerišu da aerobni treninzi mogu smanjiti nivo estradiola, dok drugi istraživači navode da anaerobni treninzi mogu povećati nivo ovog hormona. Međutim, ove promene nisu uvek klinički značajne i zavise od individualnih faktora kao što su telesna težina, nivo telesne aktivnosti i prisustvo hormonske terapije.
Stres, posebno hroničan, dovodi do poremećaja hormonske ravnoteže kod žena. U odgovoru na stres organizam započinje lučenje više hormona uključujući glukokortioide, kateholamine, prolaktine, hormon rasta.
Kod žena ovo se može odraziti na menstrualni ciklus, bilo kroz pojavu njegovog poremećaja (neuredni) odnosno potpunog izostanka (amenoreja).
Kao rezultat stresa može se javiti poremećaj funkcije štitaste žlezde i gojaznost.
Ishrana ima značajnu ulogu u funkciji endokrinog sistema kod žena, što se odražava i na reproduktivnu funkciju.
Neadekvatna ishrana doprinosi nastanku gojaznosti i udružena je često sa dijabetesom, insulinskom rezistencijom što dovodi do poremećaja menstrualnog ciklusa, utiče na kvalitet jajnih ćelija i u krajnjoj konsekvenci otežava začeće.
Gojaznost može uticati i na povećan nivo estrogena što u dužem period povećava rizik od nastanka karcinoma materice i dojke.
Koje su primarne opcije lečenja niskog nivoa estrogena, progesterona ili testosterona?
Kod žena sa niskim nivoima estrogena, progesterona ili testosterona u menopauzi pristup bi trebao biti sledeći:
- svakoj pacijentkinji bi trebalo pružiti informacije vezano za promene životnog stila uključujući fizičku aktivnost i ishranu, prestanak pušenja, optimizaciju telesne težine, redukciju unošenja alkohola, koje bi mogle pomoći ublažavanju simptoma deficitom nevedenih hormona.
- sledeći korak bi bio, ženama koje to žele, uvođenje hormonske supstitucione terapije (HRT) (ukoliko nema kontraindikacija), uz davanja potrebnih informacija o potencijalnim komplikacijama i korisnim efektima nevedene terapije.
- alternativne tretmane bi trebalo razmotriti kod osoba kod kojih postoje kontraindikacije za primenu HRT, ili koje ne žele HRT.
Da li biste mogli da objasnite prednosti i rizike terapije zamene hormona (HRT)?
Pozitivni efekti primene hormoske supstitucione terapije su:
- ublažavanje tegoba izazvanih atrofijom sluzokože urogenitalnog trakta (suvoća vagine, učestalo mokrenje, tegobe pri mokrenju)
- ublažavanje vazomotronih tegoba (pojačano noćno znojenje, napadi vrućine)
- smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja
- poboljšava seksualnu funkciju
- smanjuje rizik od nastanka osteoporoze
- smanjuje depresivne tegobe, poboljšava kvalitet sna
Komplikacije koje mogu nastati kao rezultata primene hormonske susptitucione terapije su:
- stvaranja krvnih ugrušaka (trombova), rizik je 2-4 puta veći kod žena koje koriste HRT u formi pilula. Ovo je povezano sa povećanim rizikom od moždanog udara.
- Kombinovana HRT u određenom procentu povećava rizik od nastanka karcinoma dojke. Rizik je veći što je duže trajanje HRT. Sa prestankom terapije rizik se smanjuje, ali je vreme za eliminisanje rizika duže od vremena uzimanja HRT
- Kod osoba koje su nosioci BRCA mutacije terapija bazirana samo na estrogenima imala bi prednost u odnosu na kombinovanu terapiju (Gordohandas et al., 2019)
- Kombinovana HRT kao i monoterapije estrogenima blago povećavaju rizik od nastanka karcinoma jajnika.
- Kombionovana HRT ne povećava rizik od nastanka karcinoma tela materice (endometrijuma). Primena samo estrogena u HRT povećava rizik od nastanka karcinom tela materice.
Homonska supstituciona terapija (HRT) se ne preporučuje:
- ženama koje su imale karcinom dojke
- kod postojanja sumnje na karcinom tela materice
- kod postojanja akutne tromboze krvnih sudova
- kod osoba koje su imale infarkt miokarda ili boluju od ishemijske bolesti srca
- kod poremećaja funkcije jetre
Da li postoje neke nove studije ili napredak u oblasti zdravlja i hormona o kojima bi žene trebalo da znaju?
Naša saznanja o hormonskoj susptitucinoj terapiji (HRT) menjala su se u protekle dve decenije. 1993. godine WHI (Women’s Health Initiative) je velika studija prokrenuta u SAD kojom je obuhvaćena 161.808 žena starosti od 50-79 godina, a u cilju procene efekata HRT na prevenciju kardiovaskularnih oboljenja, osteoporoze, karcinoma dojke i kolorektalnog karcinom. Prosečna starost žena uključenih u ovo ispitivanje je bila 63 godine, sa prosečnim periodom od početka menopauze do momenta uključivanja u studiju od 12 godina.
U julu 2002. godine deo studije koji je ispitivao primenu estrogena i progesterona u tretmanu bio je obustavljen zbog manjeg porasta učestalosti srčanih oboljenja, moždanih udara i venskih tromboza uz blagi porast učestalosti karcinoma dojke kod ispitanica. Ovi rezultati imali su negativan uticaj na odnos stručne javnosti ali i žena prema primeni HRT u postmenopauzi.
U godinama koje su sledile posle WHI studije, kritička analiza rezulatata ukazala je da su određeni od navedenih rizika vezanih za HRT precenjeni.
Naime, analize su pokazale da je započinjanje HRT u ranoj menopauzi, između 50. i 59. godine, odnosno manje od 10 godina od početka menopauze udruženo sa manjim rizikom od srčanih oboljenja bez povećanog rizika od moždanog udara. Osim toga uvođenjem novih formi praparata u HRT, gelova i sprejeva, koji se aplikuju preko kože odnosno sluzokoža, eliminiše se rizik od nastanka krvnih ugrušaka i sa njima povezanih komplikacija.
HRT se pokazala uspešnom u tretmanu vazomotornih simptoma (napadi crvenila, noćno znojenje) urogenitalne atrofije (suvoće kože i vagine, neprijatni bolni odnosi, tegobe vezane za mokrenje), osteoporoze i doprinela je smanjenju rizika od preloma kosti.
Odluka o započinjanju HRT mora se doneti u dogovoru lekara i pacijenta, imajući u vidu rizike i koristi koja ova terapija može imati.
Koja je uloga testosterona u zdravlju žena i zašto se često zanemaruje u raspravama o ženskim hormonima?
Testosteron pripada grupi androgenih hormona i ima značajnu ulogu u razvoju i funkcionisanja reproduktivnih organa kod žena, a utiče i na seksualno ponašanje.
Opadanje nivoa testosterone sa godinama tumači se pre svega gubitkom funkcije jajnika i iznosi oko 25% posle menopauze. U menopauzi deo testosterona sintetiše se u nadbubrežnoj žlezdi.
Hormonska supstitucija testosteronom u postmenopauzi isključivo zbog pada njegovih vrednosti nije opravdana s obzirom da se dosta žena sa niskim vrednostima testosterona ne žale na sniženje libida.
Hormonska supstitucija testosterona trebala bi biti razmatrana samo kod žena kod kojih su isključeni drugi potencijalni uzroci sniženog libida kao što su psihološki faktori Ili lekovi.
Da li postoje nehormonski tretmani ili prilagođavanje načina života koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma niskog nivoa hormona?
Alternative hormonskoj supstitucionoj terapiji su:
- lekovi kao što su: gabapentin (antiepileptik) koji doprinosi poboljšanju sna i smanjuje bolove, antidepresivi (iz grupe SSRI I SNRi) smanjuju vazomotorne simptome kao što su napadi crvenila, noćno znojenje, poboljšavaju raspoloženje
Clonidin (koristi se za lečenje hipertenzije) širi krve sudove smanjuje napade crvenila i noćno znojenje
- promene životnog stila kao što su: redovna umerena fizička aktivnost, prestanak pušenja, smanjena konzumacija kafe i alkohola, redukcija telesne težine
Koje životne navike mogu da unaprede optimalno hormonalno zdravlje tokom celog života žene?
Određeni životni stil može značajno uticati i na one aspekte našeg zdravlja koji zavise od polnih hormona. To su redovna umerena fizička aktivnost, pravilna ishrana sa redukcijom unosa šećera i zasićenih masti, prestanak pušenja, smanjeni unos alkohola, održavanja optimalne telesne težine, redukcija stresa.
Sve informacije i svi sadržaji navedeni na website Mpauza namenjeni su isključivo za opšte informativne i edukativne svrhe i ne treba da se koriste kao zamena za medicinske savete, dijagnozu, terapije ili lečenje. Uvek tražite savet i poštujte preporuke svog lekara o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili lečenjem.
