Kako se žena približava perimenopauzi, ona počinje da primećuje promene u svom menstrualnom ciklusu i njegovoj učestalosti. Promena menstrualnog ciklusa je izazvana nestalnom proizvodnjom hormona u jajnicima i ređim otpuštanjem jajeta (ovulacija). Na početku perimenopauze, ove promene se manje osećaju. Uobičajeno je da ciklusi postanu malo kraći. Broj dana krvarenja može biti manji ili veći, a protok krvi može biti jači ili slabiji. Kako perimenopauza napreduje, dužina ciklusa može varirati za 7 ili više dana. U početku to može biti povremeno preskakanje menstruacije, ali u kasnijoj fazi prelaska u menopauzu ciklus može izostati 60 ili više dana.
Nepravilno krvarenje iz materice
Ono što se smatra normalnim menstrualnim ciklusom uveliko varira od žene do žene. Ipak, u godinama koje se približavaju perimenopauzi, kod većine žena obrazac menstrualnog ciklusa je prilično čvrst, tako da se bilo kakve promene mogu lako primetiti. Da bi se utvrdilo da li su ove promene zabrinjavajuće, važno je da se žena konsultuje sa lekarom. Ne zaboravite da vam može biti od koristi upotreba aplikacije ili pametnog telefona za ovaj kalendar.
Valunzi i noćno znojenje
Valunzi i noćno znojenje, klinički poznati kao vazomotorni simptomi, su simptomi koje žene najčešće prijavljuju kod prelaska u menopauzu. Jedno istraživanje u SAD rađeno na velikom uzorku otkrilo je da do 80% žena iskusi ove simptome u nekom trenutku tokom prelaska u menopauzu. Valunge karakteriše iznenadni, intenzivan osećaj toplote u gornjem delu tela – posebno na licu, vratu i grudima. Svaka epizoda vrućine obično traje između 1 i 5 minuta i može biti praćena znojenjem, jezom i anksioznošću. Neke žene mogu istovremeno osetiti ubrzan rad srca. Noćno znojenje su valunzi koji se javljaju tokom spavanja. Može se javiti i jeza što dovodi do drhtavice. To su sve poremećaji u sposobnosti tela da reguliše temperaturu.
Genitourinarni sindrom menopauze
Mnoge žene neće primetiti simptome genitourinarnog sindroma menopauze (GSM) tokom perimenopauze. Za neke, simptomi možda neće postati problematični do nekoliko godina nakon menopauze. Kako žene prelaze u menopauzu, smanjenje estrogena može dovesti do toga da površina vulve i vagine postane tanka, suva i manje elastična. Vaginalni sekret se smanjuje, što dovodi do smanjene lubrikacije. Rezultat je često bol pri seksualnoj aktivnosti, rutinskim pregledima karlice, nelagoda čak i prilikom brisanja nakon mokrenja ili nošenja određene odeće. Simptomi kao što su peckanje, svrab ili iritacija vulve su uobičajeni. Gubitak estrogena takođe može uticati na to da žena postane podložnija vaginalnim infekcijama.
Promena telesne težine
Promena telesne težine tokom perimenopauze i nakon menopauze je od suštinskog značaja. Povećanje telesne težine tokom prelaska u menopauzu može se sprečiti ishranom i vežbanjem. Za žene koje već imaju prekomernu težinu, gubitak težine od samo 3% obezbeđuje poboljšanje zdravlja, uključujući smanjenje nivoa holesterola i smanjen rizik od dijabetesa. Gubitak težine od 5% do 10% ili više pokazao je značajne zdravstvene prednosti, kao što su dalje poboljšanje u kontroli holesterola i šećera u krvi, poboljšani nivo krvnog pritiska, bolju funkcija jetre, poboljšano svakodnevno funkcionisanje i smanjenje hroničnih bolova.
Migrene
Migrene su umerene do teške glavobolje kod kojih se javlja pulsiranje ili pulsirajući bol koji se obično pogoršava sa aktivnošću. Prati ih osetljivost na zvuk, osetljivost na svetlost ili mučnina i povraćanje. Hormoni utiču na pojavu migrenskih glavobolja. Neke žene primećuju da se glavobolje javljaju u određenim periodima menstrualnog ciklusa. Fluktuacija nivoa estrogena u perimenopauzi može da izazove povećan procenat glavobolja izazvanih hormonima. Mnoge žene će videti da ove glavobolje prestaju kada dođe do menopauze; međutim, neke žene će nastaviti da imaju glavobolje i nakon menopauze.
Depresija
Čini se da su žene posebno podložne depresiji tokom godina perimenopauze i u godinama neposredno nakon menopauze. Postoje teorije o tome zašto je procenat žena koje imaju depresiju duplo veći tokom ovog perioda. Jedna teorija je da postoji „prozor ranjivosti“ tako da su neke žene osetljivije na promene hormona koje se dešavaju tokom perimenopauze i koje povećavaju rizik od depresije. Pored toga, žene u najvećem riziku su one sa istorijom depresivnog raspoloženja ranije u životu. Emocionalno zdravlje tokom perimenopauze zahteva ravnotežu između brige o sebi, obaveza na poslu i brige o drugima. Mnoge žene su u stanju da identifikuju i opišu izvore napetosti i simptoma stresa, ali im je i dalje teško da odvoje vreme za sebe. Prepoznavanje problema je prvi korak u pronalaženju načina da se nosite sa njim. Iako se mnogi stresori ne mogu promeniti, veštine suočavanja mogu omogućiti ženama da se izbore sa životnim izazovima i da opet imaju osećaj samopouzdanja, ravnoteže i harmonije.
Mentalna zamagljenost
Četrdeset do šezdeset procenata žena srednjih godina prijavljuje kognitivne simptome kao što je zaboravljanje tokom prelaska u menopauzu. Ovi simptomi se manifestuju kao mentalna zamagljenost, što nam pokazuju poteškoće u pamćenju reči, imena, anegdota i brojeva; nemogućnost fokusiranja i koncentracije; i rasejanost. Takvi simptomi mogu izazvati uznemirenost i anksioznost, često su povezani sa nepotrebnom zabrinutošću da to mogu biti rani znaci demencije. Ženama srednjih godina treba savetovati da je mentalna zamagljenost tokom perimenopauze veoma česta promena u kognitivnim performansama i da je obično blaga i u granicama normale, dok je demencija u srednjim godinama veoma retka.
Izvor: menopause.org
Sve informacije i svi sadržaji navedeni na website Mpauza namenjeni su isključivo za opšte informativne i edukativne svrhe i ne treba da se koriste kao zamena za medicinske savete, dijagnozu, terapije ili lečenje. Uvek tražite savet i poštujte preporuke svog lekara o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili lečenjem.
