Lisa Mosconi – mozak u menopauzi
Razumevanje simptoma, osećanja i pronalaženje olakšanja
Menopauza je prirodna faza u životu svake žene, međutim, ova tranzicija prevazilazi samo fizičke promene i utiče i na mozak. Kao što dr Liza Moskone piše u svojoj knjizi Mozak u menopauzi (The Menopausal Brain), hormonske fluktuacije tokom menopauze mogu da imaju značajan uticaj na kognitivne funkcije, emocionalno stanje, pa čak i na pamćenje. Razumevanje ovih promena je od suštinskog značaja za žene koje prolaze kroz menopauzu ili perimenopauzu, jer im to može pomoći da bolje podnesu simptome i prihvate ovu tranziciju sa većim samopouzdanjem.
Mozak i menopauza: složen odnos
Tokom menopauze, obično oko 50 godine, žene doživljavaju značajan pad nivoa estrogena i progesterona. Estrogen, posebno, igra ključnu ulogu u funkciji mozga, posebno u oblastima odgovornim za pamćenje, raspoloženje i kognitivne procese. U The Menopausal Brain, dr Moskone objašnjava da je mozak veoma osetljiv na fluktuacije estrogena, što može dovesti do raznih kognitivnih i emocionalnih simptoma.
„Estrogen pomaže u zaštiti mozga“, piše ona. „Kako nivoi ovog hormona opadaju, mozak postaje podložniji stresu, upalama i oštećenjima. Zato se žene osećaju mentalno „isključenim“ ili odvojenim od uobičajenog načina pamćenja i razmišljanja – oštrine. Kognitivne promene nisu samo normalan deo menopauze, već su i direktna posledica hormonalnih promena.
Uobičajeni simptomi
1. Problemi sa pamćenjem i magla mozga
Mnoge žene u menopauzi opisuju da se osećaju zaboravno, da doživljavaju “maglu” (brain fog) ili ne pamte dobro. Male stvari mogu biti pokazatelje npr. gubite ključeve, zaboravljate sastanke ili imate problem da se fokusirate na zadatke. Dr Moskone napominje da su ovo uobičajeni simptomi zbog smanjenja estrogena, koji je neophodan za neuroplastičnost i kognitivne funkcije.
2. Promene raspoloženja i razdražljivost
Promene raspoloženja tokom menopauze nisu samo proizvod fluktuirajućih hormona; takođe potiču od uticaja ovih hormonskih promena na neurotransmitere mozga. Serotonin i dopamin, dva neurotransmitera koja regulišu raspoloženje, više nisu u ravnoteži, što dovodi do osećaja razdražljivosti, anksioznosti ili čak depresije. Dr Moskone objašnjava da su ove promene raspoloženja jedan od simptoma koji se najčešće pojavljuju tokom ovog perioda.
3. Poremećaji spavanja
Estrogen takođe igra ulogu u regulisanju sna. Kako nivoi estorgena opadaju, mnoge žene imaju poremećaje spavanja, uključujući nesanicu i česta buđenja. Loš san dodatno pogoršava kognitivne probleme, kao što su poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem.
4. Smanjena motivacija i mentalni umor
Mnoge žene navode da se osećaju psihički umorno, čak i ako nisu fizički iscrpljene. Nedostatak motivacije ili energije za obavljanje zadataka, zajedno sa opštim osećajem mentalne zamućenosti, može učiniti da svakodnevni život izgleda kao borba.
Iskustvo, naravno je različito za svaku ženu, ali se često opisuje osećanje frustracije, konfuzije i emocionalne turbulencije. Za neke, kognitivne promene su u početku suptilne – možda je samo malo teže zapamtiti imena ili se fokusirati tokom sastanaka. Za druge, uticaj može biti mnogo ozbiljniji, sa svakodnevnim zadacima koji postaju teži, a samopouzdanje narušeno.
Doktorka Moskone kaže da je osećaj koji žene imaju “kao da smo bile oštre i brze, ali sada više nismo dobre u rešavanju problema ili pamćenju”.
Emocionalni uticaj igra značajnu ulogu, jer se mnoge žene osećaju izolovano ili neshvaćeno jer njihova iskustva nisu vidljiva drugima. Simptomi kao što su razdražljivost, umor ili promene raspoloženja ponekad se odbacuju kao normalan stres ili starenje, ali su veoma stvarni za žene koje ih doživljavaju.
Šta možete da učiniti da ova faza prođe što bezbolnije
Dok menopauza može izazvati razne simptome, postoji nekoliko koraka koje moežmo da preduzmemo kako bi podržale zdravlje mozga i ublažile kognitivne i emocionalne efekte.
1. Hormonska zamenska terapija (HRT)
(HRT) je jedan od najefikasnijih tretmana za ublažavanje simptoma menopauze, uključujući kognitivne probleme. Zamenom estrogena i progesterona koje telo više ne proizvodi, HRT može pomoći u obnavljanju hormonske ravnoteže i ublažavanju mnogih kognitivnih i emocionalnih simptoma menopauze. Dr Moskone naglašava da je „dokazano da HRT poboljšava pamćenje, raspoloženje i ukupnu funkciju mozga kod mnogih žena“.
Međutim, važno je razgovarati o rizicima i prednostima hormonske terapije sa vašim lekarom, jer možda nije pravo rešenje za sve, posebno pažnju treba da obrate žene sa istorijom raka dojke ili drugim zdravstvenim problemima.
2. Dijeta i ishrana
Ishrana igra ključnu ulogu u zdravlju mozga tokom menopauze. Dr Moskone predlaže uključivanje namirnica koje utiču na kognitivne funkcije i smanjuju upale, kao što su lisnato povrće, bobičasto voće i zdrave masti poput omega-3. „Ono što jedete može direktno uticati na to kako se osećate mentalno“, piše ona. Dobro izbalansirana ishrana koja uključuje antioksidante, zdrave masti i adekvatne proteine može pomoći u održavanju mentalne jasnoće.
3. Vežbanje i fizička aktivnost
Redovno vežbanje, posebno aktivnosti koje pomažu rad srca, mogu da imaju uticaj na mentalno i fizičko blagostanje tokom menopauze. Dr Moskone ističe važnost aerobnih vežbi u održavanju zdravlja mozga, jer pomažu u stimulisanju neurogeneze (stvaranje novih moždanih ćelija) i poboljšava dotok krvi koja je bogata kiseonikom u mozak. Aktivnosti poput hodanja, plivanja ili vožnje bicikla mogu da poboljšaju kognitivne funkcije i smanje simptome poput depresije i anksioznosti.
4. Upravljanje stresom
Upravljanje stresom je ključno za zdravlje vašeg mozga tokom menopauze. Visok nivo hroničnog stresa može da pogorša kognitivne probleme i promene raspoloženja. Tehnike kao što su meditacija, joga i duboko disanje mogu da pomognu u smanjenju nivoa stresa i poboljšaju focus, Dr Moskone preporučuje da svaki dan odvojite vreme za opuštanje i vreme za sebe kako biste smanjile mentalni zamor.
5. Spavanje
Pošto su poremećaji spavanja uobičajeni tokom menopauze, neophodno je uspostaviti rutinu spavanja. Dr Moskone savetuje ženama da stvore okruženje pogodno za spavanje tako što će spavaća soba biti hladna, tamna i tiha. Ograničavanje unosa kofeina i izbegavanje vremena provedenog ispred ekrana pre spavanja takođe mogu da vam pomognu u poboljšanju kvaliteta sna.
….
Menopauza ne mora da bude vreme borbe ili frustracije u vezi kognitivnog i emocionalnog zdravlja. Sa boljim razumevanjem kako hormonske promene utiču na mozak, možete preduzeti proaktivne korake kako da olakšate simptome.
Dok su neke kognitivne promene neizbežne tokom menopauze, one nisu trajni gubitak. Uz pravi pristup možete da imate kontrolu nad svojim mentalnim zdravljem i nastavite da živite ispunjene živote.Reference:
• Moscone, Lisa. The Menopausal Brain: The Truth About Menopause and Cognitive Health. Hachette Books, 2021.
Dr Liza Moskoni , PhD, vanredni je profesor neuronauke u neurologiji i radiologiji i direktor programa za prevenciju Alchajmerove bolesti u Weill Cornell Medicine (WCM)/Njujorškoj Prezbiterijanksoj Bolnici. Program uključuje Inicijativu za ženski mozak koju finansira NIH, nagrađivana Klinika za prevenciju Alchajmerove bolesti i novopokrenuta Jedinica za klinička ispitivanja za prevenciju Alchajmerove bolesti.
Dr Moskoni je doktorirala neuronauku i nuklearnu medicinu na Univerzitetu u Firenci, Italija. Ona se svrstava u prvih 1% naučnika u poslednjih 20 godina prema zvaničnim pokazateljima. Priznata je od strane magazina The Times kao jedna od 17 najuticajnijih živih naučnica i nagrađena u ELLE 100: Žene koje menjaju svet, dr Moskoni je prikazana kao „Mona Liza neuronauke” od strane ELLE International magazina.
Ona je autorka New York Times-a, USA Today, Canada #1 Health & Fitness i The Sunday Times bestselera THE MENOPAUSE BRAIN (2024); New York times, USA Today, Publishers Weekly i Špiglovog(Der Spiegel) bestselera THE XX BRAIN (2020); i Amazonovog bestselera BRAIN FOOD (2018), koji su prevedeni na više od 15 svetskih jezika svaki. Popularni TED govor dr Moskoni „Kako menopauza utiče na mozak“ pregledan je preko 4 miliona puta od objavljivanja.
Dr Moskoni je objavila preko 150 recenziranih radova u prestižnim medicinskim časopisima.
Sve informacije i svi sadržaji navedeni na website Mpauza namenjeni su isključivo za opšte informativne i edukativne svrhe i ne treba da se koriste kao zamena za medicinske savete, dijagnozu, terapije ili lečenje. Uvek tražite savet i poštujte preporuke svog lekara o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili lečenjem.
