Menopauza i nesanica
Da li lako tonete u san ili ne?
San nam je svima potreban. Smatra se da je optimalan broj sati sna za zdravu odraslu osobu oko sedam sati. Pokazalo se da nedovoljno sna ima dugoročno štetne efekte na naše mentalno zdravlje, zdravlje srca, kognitivne funkcije, predstavlja čak i rizik od osteoporoze. Zatim, previše sna (više od 8 sati) može biti povezano sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti iako su uzrok i posledica nejasni; produženi san može biti pokazatelj neke primarne bolesti.
Najbolja vrsta sna je ne-REM faza (brzo kretanje očiju), koja se sastoji od tri odvojene faze (1, 2 i 3), koje slede redom, naviše i naniže kako vaš ciklus spavanja napreduje.
Za 3. fazu se kaže da je najkvalitetnija vrsta sna. Ovo je dubok san u kojem smo u suštini odsečeni od spoljašnjeg sveta i nesvesni bilo kakvih zvukova ili drugih stimulansa. Ovo se obično dešava tokom prve polovine noći i tada su naša moždana aktivnost, disanje, otkucaji srca i krvni pritisak na najnižim nivoima. To je vreme kada najverovatnije i sanjamo. Na vaš san može uticati vaše celokupno zdravlje kao i zdravstvena stanja dok prolazite kroz menopauzu.
Vrste poremećaja sna uključuju:
• Poteškoće sa spavanjem
• Buđenje tokom noći
• Rano jutarnje buđenje
• Kraće ukupno vreme spavanja
• Ukupan kvalitet sna (bez regeneracije)
• Osećaj neprijatnosti
• Opšte funkcionisanje
• Pospanost/umor tokom dana
Poremećaji spavanja su česti tokom perimenopauze, menopauze i postmenopauze. Od 28% do 63% žena ima poremećaj sna tokom menopauze .Razlike u načinima na koje su studije merile poremećaje spavanja razlog su što je rezultat u širokom rasponu; rezultati pokazuju potcenjivanje ukupnog vremena spavanja i broj buđenja, sa precenjivanjem vremena potrebnog za spavanje, u poređenju sa laboratorijskim studijama spavanja. Sve u svemu, studije dosledno pokazuju povećanu verovatnoću problema sa spavanjem tokom menopauze koja je usko povezana sa noćnim znojenjem i pojavom crvenila.
Uzroci
Hormoni
Opadanje estrogena u menopauzi remeti san izazivajući simptome menopauze, od valunga (vazomotornih simptoma) do anksioznosti i depresivnog raspoloženja; anksioznost koja dovodi do teškoća u spavanju i depresija koja dovodi do nerestorativnog sna i ranog jutarnjeg buđenja. Međutim u analizama se polazi i od toga da poremećaj sna u menopauzi može biti osnovni uzrok anksioznosti i depresije. Bolovi u zglobovima i problemi sa bešikom kao što je mokrenje noću; su takođe uobičajene posledice pada estrogena i mogu izazvati poremećaj sna. Smanjenje progesterona u menopauzi takođe može biti uključeno u poremećaj sna, jer progesteron ima efekat indukcije sna tako što deluje na moždane puteve. Melatonin, još jedan vitalni hormon za spavanje, opada sa godinama. Na lučenje melatonina delimično utiču estrogen i progesteron, a nivoi se smanjuju tokom perimenopauze, što često pogoršava problem.
Apneja u snu
Apneja u snu se u prošlosti smatrala poremećajem spavanja kod muškaraca, ali se pogled na tu pojavu menja. Studije su pokazale da noćno znojenje i talasi vrućine mogu biti povezani sa povećanim rizikom od apneje u snu i čini se da su češći kod žena koje su imale hiruršku menopauzu u poređenju sa prirodnom menopauzom. Takođe može biti povezano sa povećanjem telesne težine i ulogom progesterona. Progesteron ima uticaj na mišićnu aktivnost u zadnjem delu grla, kao i na stimulans za disanje, tako da pad progesterona može doprineti delimičnoj opstrukciji gornjih disajnih puteva i smanjenom intenzitetu disanja. Apneja u snu nije samo glasno hrkanje i dahtanje. Apneja u snu kod žena može se manifestovati i na druge načine uključujući glavobolje, nesanicu, depresiju ili anksioznost i umor tokom dana.
Sindrom nemirnih nogu
Sindrom nemirnih nogu (RLS) je još jedan simptom i verovatnoća da će ga žena doživeti je oko dva puta veća u odnosu na muškarce. Osobe koje pate od ovog sindroma noću osećaju peckanje i nemir u nogama. Jedna studija pacijenata sa RLS otkrila je da 69% žena u postmenopauzi doživljava simptome teže nego u periodu pre menopauze. Međutim, nije jasno da li sindrom nemirnih nogu (RLS ) doprinosi poremećaju sna ili su žene koje ne spavaju bile svesnije problema.
Tretmani koji poboljšavaju san
Postoje neki osnovni principi koji doprinose zdravom životu uopšte i koji vam mogu pomoći da dobro spavate:
• Vežbanje
• Zdrava ishrana
• Smanjenje stresa
• Održavanje zdravih odnosa i socijalna aktivnost
• Intelektualna stimulacija
Međutim, postoje i trenuci kada ne možete da kontrolišete stvari i potrebna vam je mala pomoć. To je pravi trenutak da se konsultujete sa svojim lekarom.
Može li Hormonska terapiija (HRT) pomoći?
Istraživanje kaže da. Mnoge studije su dosledno pokazale korist hormonske terapije na spavanje kod žena koje imaju vazomotorne simptome koji izazivaju poremećaj sna. Glavni deo hormonske terapije je estrogen – za lečenje simptoma uzrokovanih nedostatkom estrogena. Međutim, za poremećaj sna, dodavanje progesterona može imati dodatnu korist i pokazalo se da je povezano sa povećanom ne-REM 3 fazom spavanja. Preporučuje se da se progesteron ili progestogen uzimaju zajedno sa estrogenom kako bi se sprečila estrogenska stimulacija sluznice materice, iako nije potrebna ako ste imali histerektomiju. Kada je poremećaj sna istaknuti simptom menopauze, može se razmisliti o korišćenju progesterona kao zaštite sluznice materice, a ne progestagena, koji nema blagotvorno dejstvo na san.
Drugi lekovi koji se koriste za lečenje vazomotornih simptoma i tako mogu pomoći, uključuju niske doze antidepresiva, gabapentin i klonidin. Hormonska terapija se preporučuje kao prva linija za simptome menopauze, ali se ovi drugi propisani lekovi mogu uzeti u obzir kod žena koje ne mogu da uzimaju hormonalnu terapiju.
Studije su pokazale da kognitivno-bihejvioralna terapija smanjuje simptome menopauze, uključujući loše raspoloženje, anksioznost i poremećaj sna.
Izoflavoni, joga, akupunktura i masaža mogu takođe biti efikasni.
Ako se smatra da je apneja u snu osnovni problem, onda opšti saveti za poboljšanje sna i razmatranje kontinuiranog pozitivnog pritiska u disajnim putevima (CPAP) mogu biti od pomoći. CPAP podrazumeva nošenje maske za lice ili nos tokom spavanja, koja kada je povezana sa pumpom obezbeđuje pozitivan protok vazduha u nazalne prolaze kako bi disajni put bio otvoren.
Važno je napomenuti da menopauza nije bolest ili poremećaj, to je prirodna faza života za žene. To je takođe period u životu žena kada se njihovi zdravstveni rizici menjaju. Razumevanje ovog može vam pomoći da donesete ispravnu odluku kako biste osigurali svoje zdravlje i blagostanje tokom menopauze i u periodu prelaska u drugu dob života. Posebni faktori rizika su za svaku ženu drugačiji, ali svaka žena može imati koristi od fokusiranja na dobar san, uzimajući u obzir naše informacije!
Tekst je preuzet sa sajta Međunarodnog društvo za menopauzu koje je dobilo dozvolu za priredjivanje informativnog lista za menopauzu koji je prvobitno izradilo Britansko društvo za menopauzu. Medicinske i naučne informacije možda neće biti u potpunosti relevantne za svaku ženu , zato je obavezna konsultacija sa lekarima kada je u pitanju donošenje odluke o primeni terapija.
Sve informacije i svi sadržaji navedeni na website Mpauza namenjeni su isključivo za opšte informativne i edukativne svrhe i ne treba da se koriste kao zamena za medicinske savete, dijagnozu, terapije ili lečenje. Uvek tražite savet i poštujte preporuke svog lekara o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili lečenjem.
