Genitourinarni sindrom menopauze

Genitourinarni sindrom menopauze (GSM) je relativno nov termin, koji je prvi put uveden 2014. godine konsenzusom Međunarodnog društva za proučavanje seksualnog zdravlja žena i Severnoameričkog društva za menopauzu. GSM, ranije poznat kao vulvovaginalna atrofija, atrofični vaginitis ili urogenitalna atrofija, je termin koji opisuje spektar promena izazvanih nedostatkom estrogena tokom menopauze. Simptomi slični GSM-u takođe mogu biti prisutni kod 15% žena u premenopauzi zbog hipoestrogenog stanja . Bez obzira na to, velika većina žena koje pate od GSM-a su starije životne dobi, a 50-70% žena u postmenopauzi ima barem neke od ovih simptoma. Do danas, GSM je nedovoljno dijagnostikovan uprkos svojoj velikoj rasprostranjenosti, uglavnom zbog nespremnosti žena da potraže pomoć zbog sramote, ili zato što ga mnoge žene smatraju normalnim obeležjem prirodnog starenja. Međutim, u mnogim slučajevima, nezainteresovanost lekara da se pozabave ovim problemima predstavlja glavni uzrok nedostatka svesti o ovom sindromu kod žena koje su njime pogođene.

GSM je hronično, progresivno stanje vulvovaginalnog i donjeg urinarnog trakta, koje karakteriše širok spektar znakova i simptoma

Znaci i simptomi GSM-a

Genitalni:

Vaginalna suvoća
Iritacija / pečenje / svrab
leukoreja
Stanjivanje/sedenje stidnih dlaka
Vaginalni / karlični bol i pritisak
Prolaps vaginalnog svoda

Seksualni:

Dispareunija ( vrsta bola koji nastaje tokom polnog odnosa)
Smanjeno vlaženje
Postkoitalno krvarenje
Smanjeno uzbuđenje, orgazam, želja
Gubitak libida, uzbuđenje
disorgazmija

Urinarni:

Disurija (bolno ili otežano mokrenje)
Hitnost
Stres/urgentna inkontinencija
Ponavljajuće infekcije urinarnog trakta
Prolaps ureter

Dijagnoza GSM-a se ne može lako utvrditi jer su kliničke manifestacije GSM-a blage i nespecifične kod približno 50% žena u postmenopauzi. Opservaciona studija Moral et al. otkrila je da je vaginalna suvoća najčešći simptom i onaj koji najviše smeta jer pogađa do 93% žena; studija je takođe primetila da se ovaj simptom karakteriše umerenim do teškim intenzitetom u 68% slučajeva . Iritacija i peckanje/svrab vulve/vagine su drugi simptomi na koje se žene sa GSM često žale, a javljaju se kod 63,3% obolelih žena.

Najveće pritužbe seksualno aktivnih žena su smanjeno vlaženje i dispareunija, čija je prevalenca prijavljena na 90%, odnosno 80%. Gubitak libida i uzbuđenja, kao i tačkasto krvarenje iz vagine ili mrlje tokom ili posle seksa se takođe često prijavljuju. Urinarni simptomi se smatraju ređima, a disurija (29%), urgentna inkontinencija (28%), ponavljajuće infekcije urinarnog trakta, stresna inkontinencija i problemi sa mokrenjem su neke od najčešćih manifestacija . Štaviše, drugi uobičajeni znaci GSM-a uključuju smanjenu vlažnost (94%), gubitak elastičnosti vaginalnih zidova (78%), bledilo vagine (75%) i smanjenu elastičnost (68%). Konačno, prolaps karličnih organa, kao što su cistocela, rektocela, prolaps materice ili prolaps vaginalnog svoda, takođe je povezan sa GSM-om.

Prevalencija i težina gore navedenih simptoma variraju u odnosu na vreme koje je proteklo od menopauze, pri čemu je većina njih češća i intenzivnija pet godina nakon menopauze u poređenju sa ženama koje su bliže statusu premenopauze (GSM simptomi se javljaju kod 84% žena šest godina nakon menopauze u odnosu na godinu dana postmenopauze kod 65%) . Za razliku od vazomotornih simptoma vezanih za menopauzu, koji su vremenom blaži, simptomi GSM-a izgleda da imaju veći uticaj na kvalitet života (Quality of life – QOL) pogođenih žena. Ovo je zbog činjenice da se retko spontano povlače i, u većini slučajeva, pogoršavaju se ako se ne leče, što negativno utiče na poverenje pacijenata i intimnost sa njihovim partnerima. Pokazalo se da je uticaj na kvalitet života veći kod seksualno aktivnih žena.

Izvor: The Genitourinary Syndrome of Menopause: An Overview of the Recent Data https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7212735/

Sve informacije i svi sadržaji navedeni na website Mpauza namenjeni su isključivo za opšte informativne i edukativne svrhe i ne treba da se koriste kao zamena za medicinske savete, dijagnozu, terapije ili lečenje. Uvek tražite savet i poštujte preporuke svog lekara o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem ili lečenjem.